Размишљања о другом часу

Други час је представљао један класичан час где се ради групно и деца уживају у експериментима. Ако је први био увод у лекцију, овај други их је подстакао да се укључе и сазнају још више и то на најбољи начин - тако што ће сами да пробају, закључују, записују.

Интересантно је да када смо слушали ученике како извештавају, нису били тако добри, као иначе. Тешко им је било да оно што су запазили, обликују и запишу. Када би их питали да објасне, све су разумели, чак су постављали и неке нове задатке и питања. Тешко им је било да записују јасно и тачно. У групама су углавном лепо сарађивали и договарали се. За разлику од нас одраслих, они сви воле да извештавају и ако постоје неки неспоразуми углавном су око тога ко ће да чита питања, ко одговоре - сви би хтели. :)

И на овом часу је технологија имала свој мали део. У завршном делу свако је уз помоћ картончића одговарао на тврдње или питања. Предност оваквог начина рада је то што су сви активни (нема спавача), а искључена је могућност гледања других зато што на договорени знак сви подижу своје картончиће са одговором. Воле да образлажу своје мишљење када има различитих одговора на исто питање (слободно објашњавају свој одговор).